Maksimilijan Ostojic Erenrajh

Poslednji Sabat Maksimilijan Ostojic Erenrajh

Maksimilijan Erenrajh-Ostojic rodjen je u Travniku 1921. od oca Josifa Erenrajha (iz Beca) i majke Ljubice Ostojic (iz Mostara). Tokom Drugog svetskog rata radio je u pivari Vajfert. Godine 1953. zaposlio se kao novinar u Dugi, a 1955. presao u NIN gde je radio sve do penzije. Pripovetke, kritike i eseje objavljivao je osim u NIN-u i u casopisima Delo, Izraz, Letopisu Matice srpske i u sarajevskom knjizevnom listu Odjek. Autor je eseja Izmedju stvari i nistavila (Prosveta, Beograd, 1962), Prevazilazenje apsurda kod Iva Andrica (Svjetlost, Sarajevo, 1967) i U trazenju smisla (Bagdala. Krusevac, 1967) i romana Poslednji sabat (Slobodan Masic, Beograd 1992). Dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman 1999. godine Karakteristika u izdanju Rad-a, Beograd. Poslednji sabat Maksimilijana Erenrajha-Ostojica je cikluena proza u cijem sredistu je tema stradanja Jevreja u Beogradu za vreme nemacke okupacije od 1941. do 1944. godine. Pisuci o ovoj temi s vremenske distance od pola veka, pisac oblikuje literarnu projekciju nesumnjive istorijske verodostojnosti i potresne umetnicke sugestivnosti. Vrednost Erenrajh-Ostojiceve projekcije ogleda se, pre svega, u narativnoj evokaciji stradanja pojedinaca. koja u efektnim nagovestajima docarava i svu dramaticnost egzistencijalne situacije u kojoj su se nasli beogradski Jevreji kada su Nemci u okupiranoj jugoslovenskoj prestonici stali da sprovode svoj monstruozni program istrebljenja pojedinih naroda. Ta evokacija probija okvir puke deskripcije jednog lika ili dogadjaja jer sve njene linije vode do najvaznijeg trenutka. To je trenutak u kome zrtva, po dobijanju naredbe od Nemaca da se javi u sabirni logor, mora da odluci sta da uradi. Izbora, u stvari, nema; donoseci odluku, zrtva uvidja da sloboda i zivot za nju vise ne postoje. Moze, ili da podje u sabirni logor, a to znaci u ropstvo, odnosno smrt, ili da izvrsi samoubistvo i dajuci zivog izmakne nemackoj egzekuciji, ili pak da pokusa bekstvo i time se lisi svega sto joj je do tada cinilo zivot. Stojan Djordjic